Vahida Ramujkić, rođena u Beogradu 1973., diplomirala 1997., magistrirala 2001. i doktorirala 2018. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Promišljajući specifičnu  funkciju i mesto umetničkog stvaralaštva u društvu, ona se kroz profesionalni i aktivistički rad bavi kreiranjem uslova i  pristupa za razvijanje saradničkih praksi usmerenih ka izgradnji zajedništva. Ona razvija projekte dugog trajanja, često delujući kroz kolektive ili razvijajući radioničarske i kolektivne procese. Od 2001. sa Laiom Sadurni inicira Rotorrr sa sedištem u Barseloni, koji će tokom narednih sedam godina služiti kao platforma za orijentaciju i delovanje na teritorijama  “neoliberalne tranzicije”. Lično iskustvo sa paradoksalnim Zakonom za strance EU sabira u knjizi “Assimil: Šengen bez muke” (2006). Istraživanje potencijala za kreiranje zajedničkih narativa razvija kroz dugoročne projekate „Istorije u raspravi“ (od 2007.), „Dokumentarni vez“ (sa Avivom Kruglanskim od 2008.), “Oluja i povratak kući” (2006-2010), i sl.  Vernakularne prakse fermentisanja namirnica poslužile su za razvoj projekta “Mikrokulture” (sa A. Kruglanski i M. Robes, 2011/12). Pokušaj izgradnje autonomnog i pravičnog proizvodnog procesa u izbegličkom kampu realizuje sa kolegama i korisnicima kampa kroz kolektiv „Minipogon“ (2017-2023). Od 2020 uključena je u upravnu strukturu Udruženja likovnih umetnika Srbije gde ko-koordinira Debatno-istraživački program ULUS.

Lauratkinja je 25. Oktobarskog salona u Beogradu sa radom “Lažne istine“ (2011). U okviru svog profesionalnog i aktivističkog angažmana deluje u okviru različitih organizacija i kolektiva: ReEks (2016-2019), Savez antifašista Srbije (2015-2016), Učitelj neznalica (2012-2017), NoNameKitchen (2017-2021), Irational.org (od 2011.) i sl.

www.irational.org/vahida

Rotorrr (2001-2009)

sa Laiom Sadurni

https://www.irational.org/rotorrr/
(websajt oštećen u migraciji servera)

Pre nego konvencionalni kolektiv Rotorrr je inicijativa koja na prelazu u novi milenij kroz brojne istraživačke pohode, akcije, eksperimente i interpretacije okuplja brojne učesnike u središtu urbane neoliberalne transformacije čiji je uzorni primer bila Barselona. Bazirajući se na neposredovanom delovanju u materijanom okruženju, individualnom i deljenom iskustvu Rotorrr je u procesu stalnog samodefinisanja. To je zamajac koji raspršuje utvrđene norme i odnose, dekodira lance informacija i generiše nove sisteme znakova na singularnom i objektivnom planu. Rotorrr preseca i prevezuje, ide gore i dole, u širinu i dubinu. Stalni pokret održava stanje budnosti, podstiče povezani i vitalni odnos, ne samo sa neposrednim okruženjem, već i sa internim procesima, na opšte i individualno zadovoljstvo. Igra omogućava da se učestvuje u procesu definisanja njenih pravila i same table na kojoj se igra. Prva rotacija Rotorrr-a prolazi kroz četiri faze: kopnenu, akvatičku, vazdušnu i fazu vatre. (Poble NOW! [ekspedicije, safari, planariæ], Gira la Barrera, TeleChronicas, GPSm, Olimpiada Escultorica BCN’92-’02, Cantar el Carrer, itd.)

Dokumentarni vez (od 2008.)

https://bbva.irational.org/documentary_embroidery/

sa Avivom Kruglanskim, od 2012. i Dejan Došljak

U kontekstu hiperprodukcije i prezasićenosti informacijama, dokumentarni vez (u realnom vremenu) razvija se kao tehnika koja se promoviše kao najefikasniji način dokumentovanja stvarnosti. Njegova osnovna tvrdnja je da „omogućava kreiranje manje informacija tokom dužeg vremenskog perioda“. Štaviše, kroz ovu tehniku stvara se nova stvarnost koja se istovremeno dokumentuje.

Ograničenja koje nameće tehnika veza—sporost u izradi, bod po bod—ovde se posmatraju kao prednost. Ona nas primoravaju na ekonomizaciju i apstrahovanje informacija, podstiču promišljanje i selekciju najvažnijih elemenata za prikazivanje. Takođe, vez nas usmerava na prolongirano zajedničko provođenje vremena u javnom prostoru, gde se događaji koje beležimo odvijaju.

Kao rezultat ovog produženog boravka u javnom prostoru, dokumentarni vez, kroz razmenu mišljenja i spontanu saradnju koja se poput palimpsesta beleži na platnu, omogućava dublje razumevanje društvene stvarnosti i njeno kontinuirano rekreiranje.

Kancelarija dokumentarnog veza gostovala je u različitim gradovima i kontekstima, uključujući: Meksiko Siti (Društvene borbe u istorijskom kvartu, 2016); Konjic (Rat dugmića, 2015); Mostar (Bio grad na Neretvi, 2014); Jerusalim (Naravoučenija iz Musrare, 2014); Aradac (Aradačka kryžovka, 2013); Donji Štoj (Kraj leta u Donjem Štoju, 2013); Holon (Alef-Bet of Jessy Cohen, 2013); Šefild (Odd Day NEWS, 2012); Ljubljana (Lica feminizma, 2012); Varšava (Praški alfabet, 2011); Kaluđerica (Kaluđerica od A do Š, 2010); Kairo (Dokumentarni vez uživo, 2008); Banff (Hronike iz Banffa, 2009).

Istorije u raspravi (od 2007)

https://irational.org/vahida/history/

Biblioteka Istorije u raspravi je obimna kolekcija udžbenika istorije koji su se koristili u različitim istorijskim periodima na prostoru bivše Jugoslavije. Ona služi kao primarni resurs za kritičko ispitivanje konstrukcije zvaničnih narativa u obrazovnom sistemu—kao jednog od glavnih instrumenata za obezbeđivanje političke, ekonomske i ideološke dominacije.

Polazeći sa stanovišta da je svaka osoba, kao subjekt istorije, inherentno kvalifikovana da preispituje i analizira zajedničke narative, razvijen je jedinstven metodološki pristup za seriju radionica. Ovaj pristup obuhvata uporednu analizu tekstualnih i vizuelnih sadržaja udžbenika, koja se materijalizuje u kolažne sveske.

Biblioteka je osnovana 2007. godine i više puta je menjala sedište. Trenutno se nalazi u Muzeju Jugoslavije (Stari muzej, Beograd). Radionice zasnovane na materijalima iz biblioteke organizovane su u različitim kontekstima, uključujući: Poslednjih 50 godina zajedničke istorije (SPAPORT, Banja Luka, 2010), Naša sopstvena svetska istorija (Raumschiff Jugoslavija, NGBK, Berlin, 2011), Lažne istine (52. Oktobarski salon, Beograd, 2011), POVIJEST_HISTORIJA (OKC Abrašević, Mostar, 2013), Socijalizam nekad i sad (SIZ, Molekula, Rijeka, 2013), Sarajevski atentat (BLArt, Incel, Banja Luka, 2014), Predgovori i sadržaji (Transit, Jasi, Rumunija, 2019), pored ostalih.

Minipogon (2017-2023)

sa Chow Sing Tai, Danilom Prnjatom, Tijanom Cvetković

https://www.irational.org/minipogon/

Minipogon kolektiv formiran je 2017. godine sa idejom da ponudi praktična rešenja za aktuelnu društvenu situaciju – sa jedne strane društvenu i socijalnu nejednakost koja se očitava u “izbegličkoj krizi” i sa druge strane ekološku katastrofu prouzrokovanu kapitalističkim proizvodnim procesima i konzumerskom kulturom kao njihovom  konsekvencom. Tokom 2018. i 2019. radna stanica minipogona bila je smeštena u Izbegličkom kampu Krnjača, gde je bio smešten eksperimentalni proizvodni pogon za preradu otpadne plastike. On se sastojao od mašina koje su izgradili sami članovi kolektiva a radionica je bila opremljena svim potrebnim alatima za obradu materijala (metal, drvo, plastika, itd). Stanovnici kampa učestvovali su u izradi dizajniranih proizvoda koji su na tržištu postizali značajne cene, što je omogućavalo ravnopravne naknade za rad svima uključenima u proizvodni proces, ali i mnoge druge razmene i druženja.

Nakon izlaska iz kampa Miinipogon je sličnu saradnju nastavio da razvija u okviru dodatnog nastavnog programa u Srednjoj školi Bogdan Šuput u Novom Sadu u saradnji sa kuda.org.