Šta je danas demokratija, šta podrazumeva i koji su najvažniji koncepti u nju upisani, a bez kojih ne može da funkcioniše? Da li je demokratija moguća? Da li demokratija ima alternativu? Kakav oblik demokratije je optimalan?

Ova pitanja predstavljaju osnovu projekta Izvođenje demokratije koji je motivisan našom potrebom da o ovim pitanjima razgovaramo, ali i kreiramo prostor za što širi dijalog o stanju demokratije kako u našoj zemlji, tako i šire. Projekat je započet u momentu u kome je Srbija, po gotovo opšteprihvaćenom utisku njenih stanovnika, opterećena porastom nejednakosti, siromaštva i podela unutar društva. U momentu kada dijalog među suprotstavljenim grupama deluje kao nemoguć, a praksa otvorene polemike i debate se ispostavlja kao radikalna aktivnost. Da li u ovakvim okolnostima možemo da se složimo oko značenja koncepata kao što su tolerancija, odgovornost, solidarnost i pravda? Možemo li o ovim temama da razgovaramo sa onima koji ne dele naše mišljenje, uverenja i vrednosti? Projekat traži odgovore na ova pitanja kroz istraživanje različitih pozicija unutar srpskog društva, ali u okviru zajedničkog eksperimentalnog foruma unutar koga svi učesnici imaju jednako pravo na svoj glas.

Polazeći od uverenja da aktuelni trenutak zahteva ne samo obnavljanje dijaloga, mogućnost sučeljavanja različitih stavova u javnom prostoru, već i novi nivo kolektivne imaginacije koja podrazumeva heterogenost pozicija i mišljenja, pokušale smo da uključimo sagovornike širom Srbije, različitih interesovanja, profesionalnih i životnih opredeljenja, ali i različitih životnih iskustava. Njihova razmišljanja zabeležile smo u formi video izjava. Od početka je zamišljeno da video izjave budu snimljene na istovetan način, pod istim tehničkim uslovima, u precizno određenom vremenskom okviru unutar koga svi sagovornici imaju jednako vreme na raspolaganju. Pokušavajući da u dijalog uključimo sagovornike različitih iskustava, kao i one koji dolaze sa različitih strana ideološkog spektra, razgovarale smo sa predstavnicima građanskih inicijativa, pokreta, organizacija, sa predstavnicima političkih partija koje su se odazvale na naš poziv, ali i sa našim sugrađanima koje smo ovom prilikom prvi put upoznale a koji su nam ukazali poverenje, ugostili nas u svojim kućama i sa nama podelili svoja dragocena razmišljanja.

Kako na osnovu snimljenog materijala ne donositi samo dijagnozu jednog dela srpskog savremenog društva, već otvoriti konstruktivni dijalog o zajedničkoj budućnosti? Kako, razmišljajući o demokratiji u Srbiji danas razumeti činjenicu da u snimljenom materijalu nema izjave predstavnika vladajuće partije, one koja trenutno ima skoro pa apsolutnu vlast u zemlji i koja je tu moć dobila na izborima? Jer, i pored naših upornih poziva tokom čitavog trajanja projekta predstavnicima Srpske napredne stranke, upravo ova stranka ostaje jedina među potencijalnim i planiranim sagovornicima od koje nikada nismo dobile nikakav, ni pozitivan, ali ni negativan odgovor o njihovom mogućem učešću u projektu. Važan putokaz u razmišljanju na koje je sve načine moguće misliti snimljeni materijal, ali i društveni momenat u kome živimo dobile smo od studenata istorije, sociologije i političkih nauka koji su dali svoje komentare na izjave naših sagovornika. Motivacija za uključivanje studenata u proces rada potiče od potrebe da privremeno intervenišemo u praksu ovih akademskih disciplina, smanjujući distancu između naučne analize i svakodnevnog života, „objektivnog“ i „subjektivnog“, naučnog metoda i umetničkog pristupa.  Odluka da u ovaj dijalog pozovemo studente leži i u našoj iskrenoj znatiželji da saznamo kakve stavove imaju mladi građani Srbije, oni za koje se u poslednje vreme često čuje da su nezainteresovani za opštija pitanja društva ili politike kao takve, ali i oni koji su u dobroj meri neopterećeni direktnim iskustvom istorije raspada zajedničke države, ratova i petooktobarskih promena. Kao i u slučaju sagovornika koji su učestvovali u procesu snimanja video izjava, studenti koji su se odazvali našem pozivu, a u saradnji sa svojim profesorima Dubravkom Stojanović, Ivanom Spasić i Đorđem Pavićevićem, u pisanim komentarima pokazali su sve samo ne apatiju i nezainteresovanost za pitanje demokratije i stanja u kome se naše društvo nalazi.

Iskrenost, otvorenost i spremnost za saradnju svih onih koji su pristali da učestvuju u ovom dijalogu obavezale su nas da razmišljamo o novim otvorenim eksperimentalnim formatima unutar kojih bi razgovor o demokratiji, kao akt kolektivnog promišjanja i zamišljanja alternativa, mogao da postane otvoren za šire učešće. I upravo oblikovanje formata koji bi omogućio prostor za slobodno učešće svih zainteresovanih, za neslaganje i razgovor, za iskustvo kolektivne imaginacije, predstavlja najveći izazov. Verujemo da je danas važno ovakav prostor razviti unutar polja umetnosti koja svoj transformativni potencijal gradi u otporu dominantnim modelima produkcije normi i narativa, kapacitetu imaginacije, zajedničkom iskustvu i slobodnoj igri. Otud i pojam “izvođenja”. S jedne strane on upućuje na demokratiju kao skup normi i dogovorenih pravila koje jedno društvo uređuju, ali i na našu mogućnost da aktivno postavljamo pitanja i tražimo odgovore, suprotstavljamo svoje ideje, predloge i moguće alternative dominantnim narativima i normama, zapravo “izvodimo” moguće prostore kolektivne imaginacije unutar kojih se alternative mogu slobodno promišljati i dogovarati. Projekat Izvođenje demokratije nudi jednu od mogućih platformi unutar koje se artikulišu i izvode na scenu različite ideje ali i postavljaju pitanja: Možemo li da mislimo alternativu koja bi odgovorila na aktuelne izazove pandemije, klimatskih promena, rastućih nejednakosti, migracija? Možemo li kolektivno da promišljamo i gradimo nove ideje, unutar i izvan postojećih podela? Možemo li negovati empatiju izvan sopstvenih interesnih grupa i možemo li prepoznati sopstveni interes u ideji zajedničkog ili kolektiva? I kako oblikujemo prostor unutar koga možemo da pregovaramo, razgovaramo, testiramo, grešimo, učimo jedni od drugih, izvodimo i kreiramo ideje i koncepte izvan dominantnih narativa a koji bi nam omogućio iskustvo alternative?

Učesnici: Slavoljub Kostić i Goran Jakovljević (učesnici ekoloških protesta u Boru); Jelena Miletić, Dragan Stojmenović i Goran Milenković (Centar za neformalnu komunikaciju – Nemušto, Bor); Božidar Savić (penzioner) i  Zorana Pavlović (samostalna umetnica); Zoran Lutovac i Dragana Rakić (Demokratska stranka); Milovan Pavlović (invalidski penzioner) i Denis Ferizović (građanin Srbije); Prof. dr Tamara Milenković Kerković i Jugoslav Kiprijanović (Srpski pokret Dveri); Jelena Simić (docentkinja Pravnog fakulteta Univerziteta Union) i Agata Milan Đurić (aktivistkinja za ljudska prava); Jugoslav Ristić (predsednik Saveza samostalnih sindikata Kragujevac), Zoran Marković (predsednik Samostalnog sindikata „FCA“ Fiat Krajsler automobili Srbije) i Dragan Ilić (predsednik Samostalnog sindikata „Zastava oružje“); Snežana Žujković (specijalistkinja ginekologije i akušerstva) i Aleksandar Dukić (ginekolog akušer); Ljiljana Nadoveza (građanka Srbije) i Ozren Nadoveza (nezaposlen); Vladimir Marović i Predrag Voštinić (Lokalni front); Marija Perković (radnica) i Dženeta Agović (aktivistkinja i predsednica organizacije Impuls iz Tutina); Marija Marinković, Danijel Dašić i Mladen Jovanović (Nacionalna koalicija za decentralizaciju); Dobrica Veselinović i  Radomir Lazović (Ne davimo Beograd); Vesna Vojvodić Mitrović i prof. dr Zoran Stojiljković (Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost); Milena Repajić i Ivan Velisavljević (Partija radikalne levice); Radomir Ćirilović i Vladeta Jovanović (Udruženje za zaštitu prava potrošača „Prosperitet“); Iva Marković i Miloš Baković Jadžić (inicijativa Pravo na vodu); Marija Jakovljević i Galina Maksimović (Rekonstrukcija ženski fond); Nataša Tasić Knežević (solistkinja opere Srpskog Narodnog Pozorišta u Novom Sadu) i Saša Knežević (pijanista); Nevena Martinović i  Filip Milošević (SHARE Fondacija); Prof. dr sci. Slavica Đukić Dejanović i prof. dr Predrag Marković (Socijalistička partije Srbije); Milinka Minja Nikolić, Marica Stamenković i Milijana Živković (aktivistkinje, Stara planina); Tanja Marković (aktivistkinja) i Nebojša Milikić (član inicijative Ne rehabilitaciji); Olja Nikolić Kia (članica kolektiva Transbalkanska solidarnost i Push-back Map) i Teodora Jovanović (antropološkinja); Tara Rukeci i Branislav Markuš (Zrenjaninski socijalni forum); Slađana Radivojević, Zorica Krunić i Dušan Jović (Trsteničko pozorište); studenti Filozofskog fakulteta u Beogradu, Odeljenje za istoriju: Ognjen Tomić, Dimitrije Matić, Sanja Radović, Ana Radaković, Luka Filipović i prof. dr Dubravka Stojanović; studenti Filozofskog fakulteta u Beogradu, Odeljenje za sociologiju: Irina Marković, Branislav Muškatirović, Danilo Pupavac, Milica Stević, Irena Šujdović, Jelena Tomić, Stefan Zdravković i prof. dr Ivana Spasić; studenti Fakulteta političkih nauka u Beogradu: Luka Petrović, Milena Manojlović,  Anastazija Radić, Stefan Milosavljević, Marina Milić i prof. dr Đorđe Pavićević.

Želimo da se zahvalimo svim učesnicima na dobroj volji i spremnosti da sa nama podele svoja razmišljanja o demokratiji. Posebno želimo da zahvalimo dragim kolegama i prijateljima koji su nas savetovali tokom rada, preporučili nam sagovornike ili nas upoznali sa nekim od učesnika, ugostili nas u svojim kućama i radnim prostorima: Andrei Brbaklić, Ivi Čukić, Zoe Gudović, Nedi Knežević, Radomiru Lazoviću, Galini Maksimović, Ivi Marković, Tanji Marković, Branislavu Markušu, Jeleni Miletić, Nebojši Milikiću, Nacionalnoj koaliciji za decentralizaciju, Nani Radenković, Ireni Ristić, Tari Rukeci, Jeleni Simić, Branislavi Stefanović.

Izvođenje demokratije: Zoomiranje
Online događaj, 12. februar 2021.

Učesnici:
Milena Milovanović, studentkinja doktorskih studija političkih nauka, Fakultet političkih nauka, Irena Šujdović, studentkinja master studija sociologije, Filozoski Fakultet , Sanja Radović, studentkinja doktorskih studija istorije, Filozofski Fakultet, Luka Filopović, student doktorskih studija istorije, Filozofski fakultet, Stefan Milosavljević, student master studija političkih nauka, Fakultet političkih nauka, Branislav Muškatirović, student master studija sociologije, Filozofski Fakultet, Ognjen Tomić, student doktorskih studija istorije, Filozofski Fakultet

Pogledajte snimak online događaja

Dramaturškinja: Katarina Pejović
Zoom koordinacija i tehnička realizacija: Jelena Mihajlov i Jovana Jankov

Hvala profesorkama Filozofskog fakulteta Dubravki Stojanović i Ivani Spasić i profesoru Fakulteta političkih nauka Đorđu Pavićeviću na saradnji i podršci.