U saradnji sa umetnicama, umetnicima, kolektivima i organizacijama koji su uticali na rad Kiosk-a u poslednjih 20 godina, započele smo izradu video arhive izjava, svedočanstava i razmišljanja o umetničkom radu koji podrazumeva saradnju, učešće, rad sa ljudima i to iz pozicije samo-refleksije onih koji taj rad proizvode.

Izbor sagovornica i sagovornika u prvoj fazi izrade Arhiva svakako je ograničen na krug saradnica i saradnika sa kojima je Kiosk kao kolektiv direktno ili indirektno sarađivao ali je zamisao da se taj krug proširi drugim ključnim akterima. Region kao odrednica u naslovu projekta predstavlja sugestiju da ove prakse svakako imaju jugoslovenski karakter i da se paralelno razvijaju u svim zemljama regiona. Nažalost, u prvoj fazi rada uspele smo da uključimo samo dvoje kolega, ali se nadamo da ćemo u budućnosti biti u prilici da uključimo veći broj umetnica i umetnika čije se prakse odvijaju van Srbije.

U prvoj fazi kreiranja arhive učestvovale_i su: Maja Bekan, Branka Cvjetičanin, Mladen Miljanović, grupa Hop.La! (Irena Ristić i Anđelka Nikolić), Rena Redle i Vladan Jeremić, grupa Škart (Dragan Protić i Đorđe Balmazović), Vahida Ramujkić, Nebojša Milikić (Rex), Ana Miljanić (CZKD), ad-hoc kolektiv okupljen oko Ostavinske galerije (Jelena Mijić, Luka Knežević Strika, Ana Dimitrijević i Marko Dimitrijević), kao i kolektiv Remont-a (Darka Radosavljević, Jelena Mijić, Marija Radoš, Mila Stojanović).

Svoja razmišljanja na teme koje pokreće Arhiv u nastajanju podelile su sa nama i naše koleginice Ana Sladojević, Vesna Madžoski, Simona Ognjanović i Milica Ivić, i Dušica Parezanović.

U formi razgovora Simona Ognjanović i Milica Ivić osvrnule su se na rad kolektiva Matrijaršija koji svojim aktivnostima razvija niz specifičnih formata zajedništva i jedinstvenu estetiku rada na savremenoj umetničkoj sceni. Dušica Parezanović nesebično je podelila sa nama iskustvo petnaestogodišnjeg rada u Kulturnom centru REX, koji je svojom programskom politikom u mnogome omogućio, doprineo, podržao i osnažio saradničke formate rada u umetnosti. Vesna Madžoski osvrnula se na prirodu arhiva kao mesta ideološkog naboja i kontrole ne samo nad prošlošću već i nad budućnošću, ponudivši nam i putokaze za čitanje arhive kao fantoma. Ana Sladojević razmatra odnos institucija kao nosilaca normiranja društvenih relacija i umetničkih praksi o kojima je reč, te ukazala na moguće alternative koje se unutar ovih praksi generišu.