Mladen Miljanović – rođen u Zenici (Jugoslavija) 1981. godine, srednju školu završio u Doboju. Posle srednje škole pohađao je Vojnu školu rezervnih oficira. 2002. godine upisao je Akademiju umetnosti u Banjoj Luci, odsek slikarstvo. Pored umetničke prakse i istraživanja, predaje Intermedijsku umetnost na Akademiji umetnosti Univerziteta u Banjoj Luci.
Njegov konceptualni pristup preispituje sopstveno okruženje i uslove života: s jedne strane na njegov rad utiče iskustvo odrastanja tokom rata i njegovih posledica u uništenoj, osiromašenoj, etnički i teritorijalno podeljenoj i spolja izolovanoj zemlji. Od osnovnog obrazovanja kao slikar, sada kombinuje performativne, filmske i konceptualne strategije u pluralistički, društveno angažovani i subverzivni pristup savremenoj umetnosti. U tom pristupu umetnost nije cilj, već više oruđe.
Učestvovao je na 55. Bijenalu u Veneciji, 15. Video bijenalu u Busanu i nedavno na 13. Bijenalu u Kairu između ostalih grupnih izložbi. Njegove samostalne izložbe i projekti bili su u MUMOK-u – Beč, Galeriji MC – Njujork, ACB galeriji – Budimpešta, Galeriji Antje Vachs – Berlin, Neue Galerie Graz i mnogim drugim.
Happening Balkana, 2005
Happening Balkana, 2005
Happening Balkana, 2005
Crna rupa
Crna rupa
Crna rupa
Didaktički zid
Didaktički zid
Didaktički zid
Konačna bitka
Konačna bitka
Konačna bitka
Izbor radova:
Hepening Balkana
Projekat realizovan u saradnji sa UDAS i LSN,
4 dana dešavanja sa ratnim invalidima.
2005.
Stavljam sebe u poziciju umetnika i moderatora emancipacije koji za svoj temelj uzima negativne forme istorije i koristi umetnost kao sredstvo za sublimaciju tih oblika. Okupljam određenu grupu stanovništva koja predstavlja najosetljivije mesto društvene traume uzrokovane posledicama rata u Bosni i Hercegovini. Reč je o osobama sa invaliditetom koje dolaze iz sve tri etničke grupe, a kojima nedostaju delovi tela kao posledica međusobnih okršaja u građanskom ratu 1991-1995.
Delegirani performans okupio je 12 učesnika i trajao je 4 dana. Učesnici su se bavili kreativnim radovima, a 80% njih su osobe kojima nedostaju delovi tela. Na tom događaju nastalo je oko 20 slika i skulptura. Većina učesnika nikada nije išla u umetničku školu i njihova kreativnost je uglavnom proizvod mentalnog i duhovnog pražnjenja kroz rad kao sublimni objekat. Svest da će njihovi radovi biti javno predstavljani te da sam događaj ima veze i sličnosti sa umetničkim kolonijama koje nose reputaciju značajnih kulturnih dešavanja, doprinelo je smanjenju tenzija izazvanih ratnim traumama. Neuroze i uzbuđenja su u ovom slučaju bile vezane za dokazivanje ličnih stvaralačkih sposobnosti i njihovo javno predstavljanje. Ceo ovaj vremensko-prostorni događaj imao je za cilj potragu da se skrene pažnja sa društvenih/etničkih razlika ili da se neko vreme ironično poigra sa njima.
Crna rupa
instalacija,
gipsani predmeti promenljivih dimenzija,
2016
– Akcija je podrazumevala proces mapiranja rupa na asfaltu/putu.
– Rupe se mapiraju crtanjem transfera na papire.
– Mapirani odnos je između dva politički najkonfliktnija grada u regionu.
– Mapirana relacija je magistralni put Banja Luka – Sarajevo dužine 232 km.
– Nakon dva dana mapiranja prikupljeno je 67 crteža rupa.
– U sledećoj fazi projekta, servisom za održavanje puteva sam sredio asfalt za popunjavanje rupa.
Projekat Crna rupa je javna akcija koja ispituje nevidljivu/odsutnu javnu formu kao prepreku društvenog, kulturnog ili političkog odnosa. U ovom projektu umetnik je radnik koji mapira i sakuplja oblik društvenog odsustva. Jedno od pitanja ovog rada je: kada geografski odnosi postaju politički oblici i da li je moguće zadržati ili obeležiti nedostajuće delove u tim odnosima. Kao i u prethodnim radovima, moj cilj je da istražujem poziciju umetnika i da razvijem strategije unutar kojih mogu da delujem kao društveni servis i da iz procesa usluge proizvedem formu.
Didaktički zid
priručnici, ready-made, lepljiva slova na zidu, gravirani crteži na mermeru,
instalacija i otvaranje, saradnja sa organizacijom Krak i gradskom galerijom Bihać,
2019
U sadržajnom smislu, Didaktički zid i publikacije sadrže modifikovane ilustracije, šeme i dijagrame iz vojnih knjiga, koje pokazuju, između ostalog, kako se kretati i preživeti u teškim okolnostima, savladavati prirodne barijere, orijentisati se i kretati tokom noći i otežane vidljivosti. Kako olakšati kretanje starijima, deci, ili ukazati prvu pomoć povređenom. Publikacija je štampana u 3 izdanja od 2019. godine u više od 2000 primeraka i višejezična je (engleski, arapski, španski i urdu+nemački u 3. izdanju). Džepni format publikacije uslovljen je praktičnošću u nošenju i korišćenju sa primetno uvećanim tekstom. Ideja je bila da se publikacija učini dostupnom na različitim geografskim lokacijama gde može biti od praktične koristi ali i dostupna u onlajn elektronskoj verziji. Na javnoj izložbi predstavljen je objekat didaktički zid (2,65 x 5,76 m), sa u kamenu uklesanim crtežima, ilustracijama, dijagramima i tekstovima koji detaljno objašnjavaju konkretne situacije i načine kako ih prevazići. Predstavljanje istih ilustracija na bilbordima ima nameru da „povremeno“ predstavi u javnom prostoru neke od praktičnih primera pomoći pri kretanju. Projekat nema nameru da proceni težinu situacije vezanu za migracije umetničkim sredstvima već da situaciju učini lakšom ukazujući na potrebu za empatijom i pomoći na tom putu.
Konačna bitka
film, 65 min, 1:2, DCP-4K, stereo,
Introvert Films Berlin & Asimetrik
2024
Film dokumentuje četiri delegirana performansa/kastinga, sa učesnicima koji su i direktno i indirektno akteri rata: veterani, civilne žrtve, osobe sa invaliditetom ili ratnom traumom. Kandidati koji su zavedeni da učestvuju u četiri kastinga imaginarnog filma u potpunosti pristaju da budu deo ne samo eksperimentalnog filma, već i subverzivnog filmskog društvenog eksperimenta.
Dirljivi filmski prikaz ličnih i dalekosežnih uticaja rata, ovaj otrežnjujući antiratni filmski projekat postavlja pitanja o privlačnosti nasilja i rata koji se tako često simulira u medijima i zapadnoj kulturi. Susret sa stvarnim žrtvama nasilja prisiljava na obračun sa njihovim motivima i izlaže gledaoce sirovoj realnosti traume. Projekat se pojavljuje kao neumoljivi ćorsokak, ne za one koji u njemu nestaju, već za one koji nose trajne ožiljke traume i nasilja.
Film Konačna bitka nastaje u vreme ratova na Bliskom istoku i u Ukrajini, od kojih su oba normalizovala ubrzanu militarizaciju i prošireni sukob kao činjenicu svakodnevnog života. Umetnički i filmski projekat pokušava da se izbori sa ovom smrtonosnom spiralom nasilja, čiji psihološki efekat sprečava smislenu artikulaciju i dublje urušava proces pomirenja i društvenog oporavka.
