Sama metodologija rada bazirana je na kreativnom interaktivnom procesu umetnika koji vodi radionice i grupe od 20 mladih ljudi, pripadnika različitih etničkih grupa, koji u periodu od 12 nedelja otvaraju prostor novih oblika komunikacije sa sobom i drugima koristeći fotografiju kao vizuelnu osnovu dijaloga. Tri umetnika i jedan likovni kritičar uključena u projekat – Ana Adamović, Tanja Strugar, Dorijan Kolundžija i Vladimir Tupanjac – vodili su radionice u po jednom gradu, držeći se osnovnih principa zajedničkih za implementaciju projekta u celini. Naime, svake nedelje grupi bi se zadala po jedna tema na koju treba da odgovori svaki učesnik proizvodeći fotografije. Od jedne rolne filma biraju se najbolje fotografije koje zatim učesnik predstavlja grupi. Gledanje fotografija i razgovor koji je pokrenut zapažanjima učesnika predstavlja osnov diskusije kroz koju počinje proces međusobnog upoznavanja. Teme koje su zadavane tokom rada su: Autoportret, Porodica, Drugi, Prijatelj/ Neprijatelj, Sreća, Strah, Običaji, Budućnost/ Snovi, Komunikacija. U svakom gradu organizovan je i jednodnevni izlet u okviru koga je grupa posetila lokalitet u neposrednoj blizini ili u  gradu u kome žive a koji im je nepoznat.

Tokom trajanja radionica mladi su proizveli ogroman broj fotografija koje predstavljaju izuzetne dokumente života jedne generacije odrasle u uslovima rata i razaranja. Niz spontanih iskaza kroz pogled iznutra vizuelizuje način na koji mladi različitih etničkih grupa sagledavaju surovu prošlost ovih prostora koja je bila sastavni deo njihovog ličnog odrastanja. Ovako nastale fotografije postaju sredstvo za upoznavanje drugog i bolje razumevanje samoga sebe.

Uloga umetnika u projektu je od ogromnog značaja. Njihova pozicija je pomerena od direktnog stvaranja umetničkog dela ka uključivanju grupe u proces stvaranja, koristeći sposobnost umetnosti da prepozna šta individua ili grupa želi ili oseća. U tom smislu njihova je pozicija otvorena i aktivistička, a njihovo delovanje odgovorno i spremno da se suoči sa otvorenim i skrivenim konfliktima i kontradikcijama društva. Otvarajući polje umetnosti za sve učesnike u projektu, oni kreiraju imaginativni prostor slobode u okviru koga mladi imaju mogućnost da generišu nove ideje i redefinišu postojeće. Samo u okviru umetničkog delovanja može doći do preispitivanja dominantnih ideologija i njihove dekonstrukcije. U procesu stvaranja mladi radoznalo akumuliraju znanje koje otvara nove mogućnosti razumevanja života. Sa druge strane, potencijal mašte da povrati izgubljeno, preispita postojeće i pokrene novo  predstavlja osnov za prevazilaženje ukorenjenih predrasuda, strahova i neznanja. Postepeno otkrivanje ovih sposobnosti u svakom učesniku projekta biva podstaknuto na dalji razvoj i usavršavanje.

Medij fotografije se u radu sa mladima pokazao izuzetno efikasnim. Odgovarajući na zadate teme iz pozicije fotografa, bivaju podstaknuti da gledaju stvari i pojave pažljivije. Da o njima razmišljaju i budu odgovorni za odluke koje donose. Sa druge strane, slikovitost i direktnost medija idealni su za prenošenje vizuelne informacije koja ima brz i dubok efekat na posmatrača. U samom procesu rada posmatrači, t.j. publika su ostali učesnici radionice koji svoju percepciju rada drugog oblikuju kroz pitanja, razgovor i diskusiju. Na taj način se edukuje i individua da bude odgovorna za svoj rad i publika da kreira stav i mišljenje na osnovu znanja a ne predrasuda ili nametnute, dominantne ideologije.

Izuzetno važan aspekt  je i sama prezentacija projekta kroz izložbu koja predstavlja proizvod zajedničkog rada svih učesnika. Ako posmatramo dijalog kao zajedničku aktivnost rešavanja problema, onda je upravo izložba rezultat ili vizuelizacija ovog dijaloga. Sastavljena iz 80 individualnih ostvarenja u finalnom obliku ona reprezentuje čitav proces rada i komunikacije ostvarene među mladima uključenim u rad na projektu. Takođe, izložba predstavlja ulazak i upotrebu javnog prostora u procesu ostvarivanja osnovnih prava slobode mišljenja i slobodne komunikacije. Tretirajući probleme i nesavršenosti savremenog društva, mladi autori proizveli su umetnička dela. Prikazane fotografije  poseduju iskrenost i neposrednost autora kroz pogled iznutra, jasan stav definisan kroz zajednički rad i efekat direktne poruke. Aktivizam dobija svoju estetsku dimenziju i kroz umetnički proces oblikovan delovanjem umetnika na rad grupe nastaje finalni proizvod –  Izložba. Osnovni cilj izložbe je dalje prenošenje poruke i principa tolerancije široj javnosti.