Upalite svetlo, 2011

Trokanalna video instalacija, 8′, loop

Rad ilustruje proces građenja kule od karata i njenog neminovnog rušenja i predstavlja metaforu konstrukcije i dekonstrukcije jugoslovenske zajednice. Na prednjoj strani karata odštampani su likovi svakodnevnih ljudi. Na poleđini svake karte nalazi se simbol države. Ovakvom svojom formom karte simbolizuju jednostranost i obezličenost koja je bila odlika svakog sleta, kao i samog tog doba, u kome su lica ljudi nebitna, a zapravo je naličje ono što čini njihov identitet i jedini uslov opstanka u kuli. Kula depersonalizovanog kolektivizma može biti sagrađena samo od potpuno identičnih karata, ali ova jednakost, ravnopravnost, odanost i poslušnost vode kvazi-altruizmu, te je katastrofalno urušavanje neminovno. Figura samog tvorca kule je depersonalizovana, vide se samo ruke, dok motiv, smisao, cilj kao i sam tvorac – ostaju večita enigma. Ono što je važno jeste interaktivna veza karata (građana) i konstruktora (predsednika). Konačno, samim nazivom poslednjeg održanog sleta -“Upalite svetlo”, apsurd je prolongiran na čitav nadolazeći talas tame i mračnih dešavanja koja će uslediti u bliskoj budućnosti.

Branko Milanović (1984, Kraljevo)
Marko Stanković (1985, Beograd)