Autori: Siniša Ilić (vizuelni umetnik) i Bojan Đorđev (pozorišni umetnik)
Tekst: Goran Ferčec (pisac)
Glas: Paul Leonard Murrai (glumac)
Zvuk: Nina Levkov
Statisti: Čarni Đerić, Ivan Acović, Bojan Đorđev, Dorijan Kolundžija, Iva Milikić, Vladimir Popović, Nebojša Vukelić, Miloš Ranković, Aca Ilić, Ivan Jovanović, Bojan Klaparević, Dragan Milić, Žaklina Antić, Darko Nerandžić, Zorica Jovanović, Boris Pavlov, Miodrag Nerandžić, Jelica Nerandžić, Dejan Vilić, Ana Sević, Boban Bojković
Montaža video zapisa uživo: Filip Mikić
Audio miks uživo: Ivan Acović
Direktor fotografije: Milan Tvrdišić
Supervizor izvođenja uživo: Dorijan Kolundžija
Performans je izveden u martu 2011. na tri lokacije u Beogradu (Srbija)
Trajanje: 20′
Crna kutija jeste nulti stepen scene – tréteau nu, empty space – prazni prostor koji vapi za izvedbom – susretom različitih scenskih tekstova: slike, zvuka, izvedbe, narativa. Po konceptu projekta Displacements, putem internet streaming-a, ona postaje medij susreta geografski razdvojenih materijala, umetnika, idealno fizičko mesto saradnje. Mesto za proučavanje formalnih odnosa između scenskih tekstova koji se međusobno definišu, reartikulišu i sukobljavaju.
Crna pozorišna kutija takođe predstavlja ono bezbedno mesto tradicionalnog pozorišta na kom se sudbine drugih ljudi posmatraju kao kroz ključaonicu – bez interakcije. Mesto na koje neznalice dolaze da gledaju paćenike (Platon). Ali šta ako se to bezbedno mesto uzdrma? Šta ako se upravo ta voajerska pozicija publike inscenira, ozvuči, izvede. Ako se pogledu umesto sigurnog uzbuđenja voajerizma podmetnu panika i paranoja. Ako se gledaočevom uhu podmetnu ozvučene misli koje izazivaju strah. Figura u kutiji beži i izmiče našem pogledu, sakriva se u masu, u javno, kolektivno i anonimno telo. Uobičajena, ulična društvena koreografija – hodanja, čekanja, sedenja, protesta – transformiše se u dramu, krije uljeza, stranca, teroristu, opasnost.
Prepoznati uljeza u slici. U slici javnosti ili javnosti kao slici.
Crna scena kutija jeste oblik javnog prostora u kojem se, u ovom slučaju i inscenira javni prostor. Izvedba svakodnevne društvene koreografije u nespektakularnim situacijama izvedena pešačkim, netreniranim telima statista, postaje predmet straha kada biva preoznačena serijom od pet kratkih monologa – tipičnih produkta društva straha i nadziranja sa početka XXI veka. Ono što se zapravo izvodi jeste kondicioniranost da svaki susret sa javnim prostorom aktivira strah. Strah od potencijalne katastrofe ili nesreće jeste paravan iza kog se krije permanentno stanje katastrofe ili nesreće. Konstantna eksplozija.
Crna kutija je i aparat uz pomoć kog saznajemo uzroke avionskih nesreća. Ona sadrži sve što se desilo pre eksplozije.
***
Ovaj projekat je jedan od nacrta, propozicija iz višegodišnje proizvodnje umetničkih materijala koji dekonstruišu izvedbeni tekst Pismo Heineru M. Gorana Ferčeca. Nacrti koji mu prethode su teorijski tekst Slaba istorija (tela) super heroja (2008.), score za izvedbu u formatu storiboard-a Pismo Heineru M. verzija 2 (2009.), audio vodič Prolazak (2011.). Za potrebe ovog nacrta, Ferčec je napisao Dopisane scene na situaciju «u vagonu». Nacrt koji sledi je inscenacija teksta u Zagrebačkom kazalištu mladih u oktobru 2011.
B.Đ. i S.I.
Siniša Ilić
Siniša Ilić radi u polju likovnih i izvođačkih umenosti. U radovima dekonsturuiše društvene fenomene i mehanizme poput oblika rada, nasilja u društvu, koncepata edukacije. Radovi su često orijentisani timskom samoorganizovanom radu i saradničkim projektima sa autorima iz različitih umetničkih polja – vizulenih umetnosti, ali i teorije, pozorišta, izvođačkih umetnosti. Magistrirao je i diplomirao slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Artist in Residence: ISCP, Njujork, Kultur Kontakt, Beč i Akademie Schloss Solitude, Štutgart. Rođen 1977. u Beogradu.
Bojan Đorđev
Bojan Đorđev je pozorišni reditelj i performer aktivan u institucionalnom i nezavisnom pozorištu. Njegova interesovanja u izvedbi uključuju kolektivno autorstvo, rad sa eksperimentalnim dramskim pismom i postdramsko pozorište. Magistrirao je teoriju umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, diplomirao pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Artist in Residence: Akademie Schloss Solitude, Štutgart, Les laboratoires d’Aubervilliers, Pariz u okviru TkH projekta How to do Things by Theory i Artslink. Rođen 1977. u Beogradu.